Pod­go­ri­čan­ka Ma­ja Đu­ro­vić, ko­ja je u ime po­slov­nog dru­štva CDC in­ter­ne­še­nel kor­po­rej­šen sa Kaj­man­skih ostr­va pre­da­la po­nu­du za za­kup i ku­po­vi­nu mi­li­o­na kva­dra­ta ze­mlji­šta na Bu­lja­ri­ci, bli­ska je pri­ja­te­lji­ca Emi­ne Ko­la­re­vić, se­stri­či­ne pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. To po­ka­zu­je za­jed­nič­ka fo­to­gra­fi­ja Ma­je Đu­ro­vić i Emi­ne Ko­la­re­vić, ko­ju „Dan” eks­klu­ziv­no ob­ja­vlju­je.
Ma­ja Đu­ro­vić, ko­ja je ra­ni­je bi­la slu­žbe­nik Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma (MORT) u Vla­di Cr­ne Go­re, iz­vr­šna je di­rek­to­ri­ca pod­go­rič­ke fir­me Bu­lja­ri­ca bej, ko­ju je na­vod­no osno­va­la kom­pa­ni­ja sa Kaj­man­skih ostr­va, a ne ka­tar­ski fond, ka­ko se ra­ni­je tvr­di­lo iz kru­go­va bli­skih vr­hu cr­no­gor­ske vla­sti.
Vla­da Cr­ne Go­re, či­ji je pred­sjed­nik Mi­lo Đu­ka­no­vić, pro­da­je i da­je u za­kup ze­mlji­šte u Bu­lja­ri­ci, a po­nu­du je pre­da­la pri­ja­te­lji­ca nje­go­ve se­strič­ne, dok je plan­sku do­ku­men­ta­ci­ju iz­ra­di­la fir­ma nje­go­vog bra­ta Aca Đu­ka­no­vi­ća, od­no­sno Re­pu­blič­ki za­vod za ur­ba­ni­zam i pro­jek­to­va­nje. Prav­ne po­slo­ve za po­nu­đa­ča oba­vlja pre­mi­je­ro­va se­stra Ana Đu­ka­no­vić. Emi­na Ko­la­re­vić je kćer­ka Ane Đu­ka­no­vić, a njen brat Edin Ko­la­re­vić vla­snik je ne­ko­li­ko fir­mi i vri­jed­ne imo­vi­ne, u vi­še dje­lo­va Cr­ne Go­re.
Ka­da je u pi­ta­nju pro­da­ja Bu­lja­ri­ce, ko­ja se sma­tra jed­nom od naj­a­trak­tiv­ni­jih lo­ka­ci­ja na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju, po­seb­no je zna­čaj­no što je kom­pa­ni­ja CDC In­ter­ne­še­nel kor­po­rej­šen of­šor pred­u­ze­će sa Kaj­man­skih ostr­va, a ne iz Ka­ta­ra. To pred­u­ze­će je za za­kup i ku­po­vi­nu ze­mlji­šta na Bu­lja­ri­ci po­nu­di­lo ne­što pre­ko 108 mi­li­o­na eura, što je bi­la i po­čet­na ci­je­na, dok je za za­kup ze­mlji­šta po­nu­di­lo 2,06 eura po kva­dra­tu go­di­šnje i 1,77 eura za kva­drat akva­to­ri­ju­ma go­di­šnje, što je ta­ko­đe bi­la mi­ni­mal­na ci­je­na pred­vi­đe­na jav­nim ten­de­rom.
Svo­ju po­nu­du je, ka­ko se na­vo­di u vla­di­nom in­ter­nom do­ku­men­tu o Bu­lja­ri­ci, ko­ji je „Dan” ra­ni­je ob­ja­vio, uslo­vi­la is­pu­nje­njem ni­za mje­ri­la, uklju­ču­ju­ći do­no­še­nje pro­stor­nih pla­no­va, ur­ba­ni­za­ci­ju, usva­ja­njem za­ko­na i pro­pi­sa iz obla­sti ur­ba­ni­zma, iz­da­va­njem gra­đe­vin­ske do­zvo­le u ro­ku od 30 da­na od da­na za­tva­ra­nja, iz­da­va­njem dr­žav­nih ga­ran­ci­ja i pre­no­som svo­ji­ne bez te­re­ta.
Plan po­seb­ne na­mje­ne za obal­no pod­ruč­je, ko­ji je sa­či­ni­la fir­ma pre­mi­je­ro­vog bra­ta Aca Đu­ka­no­vi­ća, pred­vi­đa grad­nju ma­ri­ne, ho­te­la i obje­ka­ta za tu­ri­stič­ke sta­no­va­nje, od­no­sno apart­ma­na za tr­ži­šte, na lo­ka­ci­ji Bu­lja­ri­ce. Plan po­seb­ne na­mje­ne za obal­no pod­ruč­je sa­či­nio je Re­pu­blič­ki za­vod za urba­ni­zam i pro­jek­to­va­nje (RZUP), ko­ji je u vla­sni­štvu Aca Đu­ka­no­vi­ća, bra­ta pred­sjed­ni­ka Vla­de Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Aco Đu­ka­no­vić je u isto vri­je­me i ve­ćin­ski ak­ci­o­nar Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re.
Po do­ku­men­tu RZUP-a, u iz­u­zet­nim slu­ča­je­vi­ma je mo­gu­će u okvi­ru Pla­na po­seb­ne na­mje­ne za obal­no pod­ruč­je ra­di­ti de­talj­ni­ju raz­ra­du no­vih iz­dvo­je­nih mje­sta za va­žne dr­žav­ne pro­jek­te ko­ja sa­dr­že pri­mar­no tu­ri­stič­ku na­mje­nu, a stam­be­nu kao se­kun­dar­nu. To su, ka­ko se na­vo­di, lo­ka­ci­je Kum­bor i Bu­lja­ri­ca.
Pla­nom ko­ji je iz­lo­žio RZUP de­fi­ni­sa­no je ka­ko je u Bu­lja­ri­ci mo­gu­će iz­gra­di­ti golf te­ren, ma­ri­nu, ho­te­le i objek­te za tu­ri­stič­ko sta­no­va­nje.
– Pro­stor Bu­lja­ri­ce tre­ba raz­vi­ja­ti in­te­gral­no u svr­hu stva­ra­nja vi­so­ko­kva­li­tet­ne de­sti­na­ci­je sa mje­šo­vi­tom naj­me­nom ko­ja će sa­dr­ža­ti de­talj­ni­je na­mje­ne za tu­ri­zam, sta­no­va­nje i ade­kvat­ne pra­te­će sa­dr­ža­je i ser­vi­se. Za pro­stor je po­treb­no obez­bi­je­di­ti je­din­stve­nu i cje­lo­vi­tu in­fra­struk­tu­ru ko­ja pred­sta­vlja pred­u­slov za re­a­li­za­ci­ju ova­ko va­žnog pro­jek­ta. Za pro­stor Bu­lja­ri­ce je neo­p­hod­no ura­di­ti de­talj­nu raz­ra­du ko­jom će na osno­vu de­talj­nih ana­li­za ur­ba­ni­stič­ki raz­ra­di­ti i bli­že de­fi­ni­sa­ti ovaj pro­stor u smi­slu di­stri­bu­ci­je de­talj­nih ka­te­go­ri­ja na­mje­ne po­vr­ši­na, obje­ka­ta na­u­tič­kog tu­ri­zma, smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta i fa­za re­a­li­za­ci­je – na­vo­di se u pla­nu ko­ji je sa­či­nio RZUP.
Uka­za­no je i da po­vr­ši­ne mje­šo­vi­te na­mje­ne pred­sta­vlja­ju po­vr­ši­ne na­mi­je­nje­ne za sta­no­va­nje i tu­ri­zam od ko­jih ni­jed­na ne mo­ra bi­ti pre­vla­đu­ju­ća.
– U pla­nu su kao mje­šo­vi­ta na­mje­na pred­vi­đe­ne zo­na Bu­lja­ri­ce i zo­na na Lu­šti­ci – kon­sta­tu­je se u pla­nu ko­ji je sa­či­nio RZUP.
Fir­ma, či­je je ovla­šće­no li­ce u Cr­noj Go­ri Ma­ja Đu­ro­vić je, po mi­šlje­nju Ten­der­ske ko­mi­si­je, is­pu­ni­la kva­li­fi­ka­ci­o­ne uslo­ve de­fi­ni­sa­ne u jav­nom po­zi­vu za uče­šće na ten­de­ru, a po­seb­no je bi­tan onaj da ima imo­vi­nu ko­jom upra­vlja u vri­jed­no­sti ve­ćoj od 200 mi­li­o­na eura, i da je u pret­hod­noj go­di­ni ima­la po­zi­ti­van fi­nan­sij­ski re­zul­tat.
In­di­ka­tiv­no je i da je Ra­do­je Žu­gić, kao čel­nik Ten­der­ske ko­mi­si­je, tu od­lu­ku ko­mi­si­je pot­pi­sao 30. sep­tem­bra, a istog da­na u Skup­šti­ni iza­bran je za gu­ver­ne­ra Cen­tral­ne ban­ke.
Pro­da­ji ze­mlji­šta na Bu­lja­ri­ci pro­ti­ve se mje­šta­ni, opo­zi­ci­ja i ne­vla­din sek­tor. Tvr­de da Vla­da pro­da­je ze­mlji­šte ko­je je u su­svo­ji­ni sa pri­vat­nim li­ci­ma.
Pred­u­ze­ću ko­je pred­sta­vlja Ma­ja Đu­ro­vić na pro­da­ju su po­nu­đe­ne ne­po­kret­no­sti ukup­ne po­vr­ši­ne od oko 4,9 mi­li­o­na me­ta­ra kva­drat­nih, upi­sa­ne u li­sto­ve ne­po­kret­no­sti ka­ta­star­skih op­šti­na Bu­lja­ri­ca je­dan i dva i Mi­ši­ći u op­šti­na­ma Bu­dva i Bar. Pred­met du­go­roč­nog za­ku­pa je, na pe­ri­od od naj­vi­še 90 go­di­na, i ze­mlji­šte u zo­ni mor­skog do­bra ukup­ne po­vr­ši­ne 533,95 hi­lja­da me­ta­ra kva­drat­nih i akva­to­ri­jum po­vr­ši­ne oko 585,77 kva­drat­nih me­ta­ra. Iz­nos za­kup­ni­ne za po­nu­đe­no ze­mlji­šte ni­je smio bi­ti ni­ži od 2,06 eura po kva­drat­nom me­tru go­di­šnje, a za akva­to­ri­jum mi­ni­mum 1,77 eura po kva­drat­nom me­tru go­di­šnje, što je po­nu­đač is­po­što­vao.
M.V.


Kra­po­vić: Ja­san je upliv taj­kun­skih kru­go­va

Funk­ci­o­ner De­mo­kra­ta Dra­gan Kra­po­vić ka­že za „Dan” ga ni­ma­lo ne ču­di naj­no­vi­je sa­zna­nje da je iz­vje­sna Ma­ja Đu­ro­vić u do­brim od­no­si­ma sa „pr­vom fa­mi­li­jom” . Ka­ko je is­ta­kao, sa­zna­nje da je Đu­ro­vić pre­da­la po­nu­du mno­ge je iz­ne­na­di­lo.
– Ali ne i nas ko­ji smo či­tav taj prav­ni, lo­gič­ki i ko­rup­tiv­ni ga­li­ma­ti­jas pra­ti­li. To je sa­mo kul­mi­na­ci­ja i pot­pu­no ogo­lje­nje bru­tal­nog po­ku­ša­ja oti­ma­nja Bu­lja­ri­ce. Ras­pi­sa­ni ten­der je pot­pu­no ne­le­ga­lan, za­mi­sli i pro­jek­ci­je su neo­dr­ži­ve i pot­pu­no u su­prot­no­sti sa onim što su in­te­re­si gra­đa­na Bu­dve i Cr­ne Go­re. Kod pro­jek­ta Bu­lja­ri­ca sve se ra­di na pre­čac i pod ve­lom taj­ne, kr­še se i na sva­ki na­čin za­o­bi­la­ze za­ko­ni i pro­ce­du­re dr­ža­ve Cr­ne Go­re i čim je to ta­ko, to je ja­san znak šta se spre­ma – sma­tra Kra­po­vić.
Ka­ko je na­gla­sio, ova­kvo po­stu­pa­nje uka­zu­je na ko­rup­ci­ju, upli­ve gra­đe­vin­skog lo­bi­ja, te upli­ve kli­jen­te­li­stič­ko-taj­kun­skih kru­go­va u Cr­noj Go­ri i ši­re.
– Eko­lo­ška vri­jed­nost Bu­lja­ri­ce, njen autoh­to­ni, pa­štrov­ski iden­ti­tet, po­ten­ci­ja­li tu­ri­stič­ke va­lo­ri­za­ci­je i odr­ži­vost raz­vo­ja na tom pro­sto­ru su ključ­ne od­red­ni­ce tu­ri­stič­ke i sva­ke dru­ge va­lo­ri­za­ci­je Bu­lja­ri­ce, ko­ja je mo­gu­ća uz je­dan pri­sto­jan i od­mje­ren pri­stup, ta­ko da pr­vo do­mi­cil­no sta­nov­ni­štvo bu­de za­do­volj­no ali i da taj lo­ka­li­tet bu­de što je ma­nje mo­gu­će de­va­sti­ran a da opet da pu­ne efek­te Cr­noj Go­ri, u tu­ri­zmu pri­je sve­ga. Ovo sa­da ne vo­di ni­če­mu – ocje­nju­je Kra­po­vić.
On na­gla­ša­va da su ja­sne afi­li­ja­ci­je „Pr­ve fa­mi­li­je” sa Đu­ro­vić, biv­šom slu­žbe­ni­com MO­RT-a i pred­stav­ni­kom in­ve­sti­to­ra.
– Ali isti je slu­čaj i sa čla­no­vi­ma ten­der­ske ko­mi­si­je, lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma Bu­dva i Bar, ob­ra­đi­va­či­ma pro­stor­no-plan­ske do­ku­men­ta­ci­je ko­je tre­ti­ra pri­mor­je (RZUP, Mon­te­cep…), JP Mo­r­sko do­bro, mrač­nog Sa­vje­ta za pri­va­ti­za­ci­ju ko­jim upra­vlja „Pr­va fa­mi­li­ja” i ko­nač­no mi­ni­stra Gvo­zde­no­vi­ća, MORT, Vla­de Cr­ne Go­re i pre­mi­je­ra Đu­ka­no­vi­ća na vr­hu. Ta ver­ti­ka­la, ko­ja ima ele­men­te for­mal­ne i ne­for­mal­ne hi­je­rar­hi­je, že­li da od­ne­se u dže­pu i Bu­lja­ri­cu i mno­ge dru­ge re­sur­se Cr­ne Go­re – ci­je­ni Kra­po­vić.


Ana za­stu­pa in­ve­sti­to­re

Pri­je dvi­je go­di­ne ob­ja­vlje­no je da je za spro­vo­đe­nje pro­jek­ta neo­op­hod­no obe­šte­ti­ti i oko 40 po­ro­di­ca, vla­sni­ka zna­čaj­nog di­je­la ze­mlji­šta na Bu­lja­ri­ci, o če­mu je ta­da sa za­in­te­re­so­va­nim stra­na­ma pre­go­va­ra­la se­stra pre­mi­je­ra Cr­ne Go­re, advo­kat Ana Ko­la­re­vić. Ta­da je sa­op­šte­no i da ona za­stu­pa in­ve­sti­to­re, za ko­je se tvr­di­lo da do­la­ze iz Ka­ta­ra.